Zašto mrzim Lebrona?

Pre svega, hoću da kažem da mislim da je Lebron Džejms odličan igrač i da zaslužuje da, kada završi karijeru, bude svrstan u najboljih 15 košarkaša svih vremena. Sada, kad smo raskrstili sa ovim, da pređemo na stvar.

 

Ja mrzim Lebrona Džejmsa. U tome mi je pomogao, pre svega, on sam, a potom i Vi, njegovi ljubitelji. Kada bih morao da nabrojim svaku situaciju, kada sam, slušajući Vašu fascinaciju njime, hteo da nabavim oružje i povučem i mene i Vas u večni počinak, trebalo bi mi jedno pet minuta. Ne zato što ih je bilo malo, već dobro pamtim i brzo pričam.

Pre 2 godine, sedeo sam u bašti, tada mi, omiljenog kafića i slušao momka za stolom do mog, dok je pričao o predstojećem NBA finalu, između Golden Stejt Voriorsa i Klivlend Kavalirsa, sa svojim drugarima.

''Bgate (nije greška u pisanju, već čovek nije znao da kaže r), sad Lebgon ima šansu da pokaže šta zna i ume, da dokaže svima da je najbolji košagkaš ikada. Si video kakve bgojke beleži, znači posle ovoga će da bude najbolji košagkaš na svetu, sigugno...''

Žao mi je samo što nisam uspeo da mu vidim lice nakon šeste utakmice.


Oprostite, morao sam ovo da skinem sa duše.


Prvi razlog zašto mrzim Lebrona je sledeći - čovek je dao sam sebi, još u srednjoj školi,  nadimak, Kralj Džejms. Budimo realni, ovo je seljački u istoj meri u kojoj je Kit Ričards zavisnik od heroina - previše. Da, bio je čudo još u srednjoj školi, dok su očekivanja za njegovu karijeru probijala plafon. Međutim, dati sebi nadimak, u tolikoj meri prepotentan, u meni može da probudi samo gađenje. Vidite, taj potez se ne razlikuje od onog kada Vam je prozvoljni Dragan iz četvrtog dva jednog dana prišao i predstavio se sa ''Šorti''. Idemo dalje.

Po mojim poslednjim saznanjima, Džejms  je visok 203 centimetara i težak 328 kilograma i to čistih mišića. Zdrav razum bi nam rekao da je za obaranje takve zveri potreban, u najmanju ruku, udarac kamiona. Međutim, izgleda da je potrebno samo bržim pokretom ruke usmeriti strujanje vazduha ka kapitenu Klivlenda, koji kada se nađe u duelu sa slabijim igračima od sebe, uglavnom bude taj koji završava na parketu. Lebron je jedan od najodvratnijih flopera lige. Da se razumemo, nemam ništa protiv flopa kada ga rade majstori poput Manua Đinobilija, Bila Lembira, Redžija Milera i Džona Stoktona, koji umeju da prodaju celu priču bez nepotrebne drame. Sa Džejmsom je druga priča. Svaki flop je propraćen hvatanjem za ''povređeni'' deo tela, uz nužno prenemaganje. Care, prejak si za to.

''Nemam potrebe da flopujem. Igram agresivno, ne flopujem. Nikada nisam bio takva vrsta igrača.''

izjavio je Lebron nakon kritika Toma Tibodoa.

Samo ću ovo ostaviti ovde.

Kad smo već kod drame, Džejms je najveća kraljica u tom segmentu. Kada on promaši polaganje ili izgubi loptu, u njegovim očima to nije bio promašaj ili izgubljena lopta, već faul koji nije bio sviran. Da, svi prigovaraju, ali niko u tolikoj meri i toliko očajno. Ne, Lebrone, videle su sudije sve, vrati se, umukni i igraj odbranu, kao, na primer, ovaj momak (kakav suptilan klikbejt). Čak ni ovog leta, kada je Džejms završio sezonu snova, doneo titulu u Klivlend vraćanjem iz nemoguće rupe u finalu protiv Golden Stejt Voriorsa (hvala ti, Drejmonde), nije mogao da miruje. Nakon što je Simon Bajls, osvojila ko zna koliko medalja na Olimpijskim igrama i nakon što nam je reprezentacija Amerike slomila srca u finalu, sva pažnja je trebalo da bude usmerena na američke olimpijce i brdo njihovih odličja. Naravno, nijedan medij, u tom trenutku, nije bio zainteresovan za velikog Kralja. Kapiten Kavalirsa nije mogao da sedi mirno, već je pozvao novinare Sports Ilustrejteda kako bi izjavio da ''juri duh igrača koji je nosio broj 23''. Koliko ti je vremena trebalo da smisliš tu frazu, Lebrone? Da li je stvarno bilo toliko bitno da pričaš o onome što je želja svakog čoveka koji je dotakao košarkašku loptu? Da li si stvarno bio toliko usamljen?

Po povratku u Klivlend je zaboravljena famozna ''Odluka''. Lebron je, nakon sedam godina nastupanja za Klivlend, rešio da pređe u Majami. I to je potpuno u redu, donekle. To što je ostavio celu upravu i saigrače da saznaju za njegov prelazak u Majami kada i javnost, u intervjuu koji je emitovan uživo, je daleko od u redu. Nijedan potez uprave ili trenera, pa čak i navijača ne može to da opravda. Kao igrač timskog sporta, svaki sportista ima obavezu prema svojim saigračima, sa kojima je delio suze i znoj, da barem najavi, razlaz. Ali ne, Lebron je morao to da uradi to na svoj način, zato što niko drugi nije bitan. Kada ga je na sopstvenom kampu posterizovao, tada igrač sa koledža, Džordan Kroford, Lebron i Najk su na sve načine pokušavali da skinu video sa interneta. Kralj nije bio dovoljno čovek da dozvoli da neko vidi njegovu sramotu.

Volim da vidim izjave u kojima se priča kako je Lebronu samo bitna titula, kako je ''ALL IN'', da je njegov povratak u redove Kavalirsa bila motivisana jedino željom da donese bilo kakvu titulu tom sirotom gradu (čestitke Kabsima na osvojenom prstenu). Moraću da vam probušim taj balon. Jedina motivacija za povratak u Ohajo je bila želja za kontrolom i novac. Lebron je tip čoveka koji će Vam biti najbolji prijatelj ukoliko radite sve ono što vam on kaže. Ukoliko ne verujete, informišite se bolje o situaciji sa Kevinom Lavom. U Klivlendu je samo zato što može sve da kontroliše, za razliku od Majamija, gde je pod Petom Rajlijem bila potpuno druga priča.

Takođe, ne zanemarimo finansijski aspekt. Nadam se da je svima jasno da je Dejvit Blat dobio otkaz zbog Lebrona. Međutim, to nije imalo veze sa košarkom, već sa novcem. Lebron je suvlasnik agencije koja ga zastupa, zajedno sa Ričom Polom, svojim dugogodišnjim prijateljem, što znači da dobija procenat od svakog ugovora koji zaključe njegovi klijenti. Pitali ste se zašto Tristan Tompson prima onoliku platu? Potražite ko ga zastupa i biće Vam jasno. Blat je dobio otkaz zato što je Džejms na čelu ekipe želeo Marka Džeksona, nekadašnjeg trenera Voriorsa. Mislim da naslućujete čija agencija predstavlja Džeksona. Na njegovu žalost, to nije dozvolio Den Gilbert, vlasnik tima, što je otprilike jedini potez koji je on povukao u poslednje 2 godine.

Suzdržaću se od bilo kakvog poređenja sa Majklom Džordanom, zbog ovoga, ovoga, ovoga, pa i ovoga. Da, osvojio je 3 titule i to ne mogu da osporim.  Međutim, samo bih voleo da u računicu uzmete i ostale faktore koji su uticali na njegov rezime: očajnu Istočnu konferenciju, Veliku trojku 1 i Veliku trojku 2, kao i baražne paljbe sa linije za 3 poena Šejna Batijea i Majka Milera u finalu. A, da. I onu trojku Reja Alena.  Kao što rekoh, strašan je igrač, ali to radi na odvratan način.

Što bi se reklo u američkim filmovima, I rest my case.

I ne, nisam ljubitelj Skipa Bejlisa.
 

 

autor: Stefan Grujić

izvor: NBA Serbia